X

Marija Desivojević, Delta Holding: Motiviše me mogućnost da se, nezavisno od uzrasta/godina, stalno menjamo i postajemo uvek bolja verzija sebe

Ostalo je nešto malo manje od mesec dana do Belgrade Business Run-a, timske trke za zaposlene u kojoj ravnopravno učestvuju i momci i devojke. Prava prilika da porazgovaramo sa uspešnom poslovnom ženom, ali i majkom i kompetetivnom triatlonkom koja će u sklopu svojih priprema za Berlin maraton (i Novosadski noćni, San Francisco, Talin (Estonia) i Ljubljana polumaraton ) nastupiti na 5km 22. juna 2017.

Marija, nakon završetka prolećne trkačke sezone, samo što nije krenula letnja sezona triatlon trka. Šta si trčala tokom proleća i koji su tvoji sportski ciljevi u nastavku sezone?

Kako to mislis zavrsetka prolećne sezone? Nisam primetila da se bilo sta završilo, treniram svaki dan bez pauze :-))).

Ove godine od triatlonskih trka išla sam samo na Ironman 70.3 u Dubai u januaru, preskačem Ironman 140.6 i nadam se da ću ići na jedan sledeće godine. U međuvremenu, trčala sam Bečki maraton i trčaću Berlin u septembru, to su trke za koje se spremam.

U sklopu treninga, trčim svaki polumaraton na koji mogu da odem, jer kada na Adi trčiš trening od 20km, niko ti ne dodaje okrepu, a ni medalju na kraju treninga...

Kada ti postavim pitanje o planovima o nastavku sezone, to me podseća na one klasične intervjue sa profesionalnim sportistima. Ipak, kada se takvo pitanje postavi nekom kome triatlon i trčanje nisu profesija, onda je to možda malo čudno. Da li je tebi čudno ili pak imaš neki drugi stav o treningu i takmičenjima?

Trening je način života i okosnica za nastavak dana

Trening (nekada samo trkački a u poslednje dve godine triatlonski) je postao moj način života, neizostavni deo mog dana. To je moj izvor snage, energije i duševnog mira koji mi pomaže da lakše prođem kroz dan. Trke su najzabavniji deo. Prilika da proveriš koliko si napredovao, da se družiš, ali i da putuješ na najraznovrsnije destinacije. I da, osećaj kada prođeš kroz cilj je neprocenjiv. Vredan svakog dana kada si ustao u 5:30 da bi trenirao.

Klasična tema svih zaposlenih, a izleda da što više se penješ na lestvici to je tema još prisutnija je tema: nema vremena da vežbanje uklopim u svoj privatno-poslovni raspored. Često boraviš u Americi i sigurno si zapazila da tamo kao da je totalno suprotno. Uspešni ljudi po pravilu stižu da se bave sportom, vode računa o ishrani... Lično mislim da to i nema toliko veze sa primanjima nego ipak o različitim kulturama. Kako vidiš da se ova kultura menja u Srbiji?

Mogu to da ilustrujem primerom: kada sam počela da trčim, pre sedam godina, dešavalo se da danima, pa i nedeljama, ne sretnem nikoga na Adi: ceo krug sa pticicama, glistama, puževima, psima, od ljudi ni traga ni glasa... Sada stalno srećem ljude koji trče, radnim danima nekoliko, vikendom na desetine, kao da sam u Central Parku. I to je mnogo lepo, vidi se da se kultura zdravog tela (u kome živi zdrav duh) proširila i kod nas. I da ne posustaje. I to me bas raduje.

Što se vremena za trening tiče, ne prihvatam izgovor da ga nema. Uvek možeš da se organizujes, i čini mi se da sam sve bolje organizovana što više obaveza imam.

Često govorimo u upravljanju vremenom, a malo o upravljanju energijom. Kako izgleda tvoje vreme kada skupljaš energiju i kada se oporavljaš kako fizički tako i mentalno? Možeš podeliti sa nama 3-5 ključnih iskustva iz prakse kako da dobro upravljamo energijom kako bismo bili maksimalno efektivni i na treningu i poslu, a opet da imamo energije i za privatan život i porodicu?

Mislim da sam imala veliku sreću da se rodim sa mnogo energije. Nekad mi se čini da se, što je vise trošim, ona više stvara. A baš se trudim da je trošim :-)

Balans koji pravimo između posla, porodice i vremena koje trošimo samo za sebe ključan je za osećaj ispunjenosti i ravnoteže.

Iako popodneva sa dva dečaka od 11 i 6 godina mogu da budu sve samo ne fizički oporavak, za mene je to ključan resurs mentalnog oporavka, akumulacija smeha i dobre energije. Vreme sa prijateljima, putovanja, dobri dani na poslu...sve mi to omogućava da kad ustanem ujutru i obujem patike ili sprinterice, to radim sa osmehom i jedva čekajuci da uplovim u jos jedan dugačak dan.

Balans je ključ svega

Kao članica top menadžmenta u Delta Holdingu, praviš ključne strateške odluke vezane za razvoj poslovanja, ali i razvoj ključnih ljudi. Mnoge kompanije kažu da su njihov glavni resurs ljudi koji rade, ali kada dođe do teških trenutaka u poslovanju, prvi programi koji lete su programi koji se bave upravo razvojom zaposlenih. Druga stvar koja je očigledna jeste primeri koji nadređeni daju svom timu. Ako šef radi non-stop i vodi nebalansiran život samim tim šalje i poruku koje ponašanje će biti nagrađivano. Čini mi se da ti to radiš drugačije. Da li je to tako?

Velika je sreća kad možeš da radiš ono što voliš, u sredini koja ti odgovara, kad se korporativna kultura i vrednosti poklapaju sa tvojim ličnim vrednostima.

Radim u kompaniji koja je poznata po tome da zapošljava samo mlade ljude bez iskustva, a zatim u njih mnogo ulaže kako bi oni veoma brzo došli na rukovodeće pozicije i ostvarili svoj pun potencijal.

Jedini način da kao kompanija uspete jeste da mnogo uložite u svoje zaposlene. Čak i kada to znači da ce neki od njih otići. Ali, ako je alternativa da ne ulažete i oni ostanu, mislim da je naš izbor da programi za razvoj zaposlenih nikada “ne lete”, jedini ispravan.

Besmisleno je raditi non-stop i ne ulagati u sebe na drugim poljima: biti zainteresovan za kulturu, putovanja, upoznavanje različitosti, bavljenje sportom. Sve ove “vanposlovne” aktivnosti vam zapravo omogućavaju da i na poslu budete mnogo efikasniji, efektivniji, uspešniji. Ja ove vrednosti živim i trudim se da ih, primerom a ne pričom, propagiram i među svojim kolegama.

Šta bi današnja Marija poručila Mariji koja je tek kretala sa poslom?

Šta bi današnja Marija poručila Mariji koja je tek krenula sa poslom: Samo napred, uvek uloži sve što mozes u sve što radiš, više se smej, ne plaši se promena, budi strpljiva i znaj da uvek good guys win.

Anything is possible!

U čemu je pronalaziš i da li ti je i dalje ona glavni okidač treninga? (Da li gledaš bolje, brže, jače od sebe ili te sada motivišu stvari koje se tiču balansa?)

Motiviše me ideja da je sve moguće i dostižno. Ironman moto glasi "Anything is possible"i ja u to čvrsto verujem. Motiviše me mogućnost da se, nezavisno od uzrasta/godina, stalno menjamo i postajemo uvek bolja verzija sebe. Motiviše me saznanje da imam snagu da motivišem svoje prijatelje, svoju decu, ponekad i ljude koji me i ne poznaju. To je divan osećaj.

Za kraj, prijavili ste tim za BBR, a ti koliko se sećam dolaziš pravo sa preko okeanskog leta na trku? Jet-leg neće biti problem? Koja su vaša timska očekivanja i šta za tebe znači BBR?

Mislim da smo prijavili nekoliko timova, pošto u Delti ima mnogo kolega koji trče. Unapred se radujemo ovoj trci, to ce biti veliko slavlje sporta. Iako slećem dva ili tri sata pred start, ne bih ovo propustila ni za šta, a i taman ću malo da se razmrdam posle 12 sati leta :-).

Tvoja misao-poruka-stav za kraj intervju:

Moja misao za vreme trka je misao tj. moto mog Ironman trenera Vladimira Savica: Stay Strong!

Leave a Reply

Message
Your Name *
Your Email *
Website